"Tisina lose zvuci, ljudi spavaju svi umorni, od sna... "Gde su nestali?! Trazim ih, ali oni... oni nisu vise tu. Svakodnevno prolazim ovim ulicama, jednom gledam kako lisce pada, jednom kako lista, jednom kako miruje, a jednom ga nema... Pokusavaju ljudi decenijama, ali ne ide im... Sta tacno pokusavaju?! Sve je ovo toliko komplikovano... Ceo nas zivot, rekao je.. Jos je rekao i kako ne moze vise pricati... Podrhtavao je, kao sto podrhtavas kada si sam i hladno ti je. Rekao je kako je zivot jedna nepovratna cesta, preko koje mozes, a i ne moras preci. Cilj ti je na kraju... Ali sta se nalazi na cilju?! Sta nas tamo ceka, nije znao reci. Davno ga vec znam... Uvek je nosio kosulje, sa malim ogledalcetom u dzepu, koje mu je donosilo "srecu", mada nije bio rodjen pod srecnom zvezdom. Najvise od svega, voleo je sebe, sebe je najvise voleo da gleda, da slusa... Bio je prazan.Nije znao izraziti ljubav prema drugima, samo prema sebi, a sada se plasi... Plasi se necega, u sta ne veruju, ali strah kao primarna emocija kod njega je uvek prisutna.Bilo je to u jednoj cudnoj zemlji, gde nema cveca, leptira, nema snova, niti sanjara... Njih dvoje su stajali, jedan naspram drugog... Oblaci su bili visoko iznad njih. Bilo je toliko prostora izmedju njih i tih oblaka... Stajali su na snegu koji je svojom belinom cinio tu poljanu nepregledno velikom. Cuo se pucaj, i on je pao, kao paralizovan, nije mogao nista da pomeri... Sada se samo on nalazio na snegu, bio je sam u toj belini. Nije osecao svoje telo, ali je u lezescem polozaju gledao u prazninu i tamo video nesto, nesto ... "Prošlo je dugo vreme, prošlo je zauvek! Sve se pomešalo, nekud nestalo..." Zatvarao je i otvarao oci, ali nikako nije mogao da razazna da li je sve to stvarno... Nije sebi mogao da oprosti sto je uopste dosao na to prokleto mesto, koje je iako prazno, puno mrznje. Cuo je glasove... Naglo je otvorio oci. Bilo je toplo, neverovatno toplo. Pored njega je bio otvoren prozor, osecao se miris leta. Kada je pogledao u staklo prozora, zapazio je mesec u svom oko, koji je toliko snazno isijavao iz njega... Kada je trepnuo nije ga vise bilo.
Нема коментара:
Постави коментар