Pismo

Tvoja prica je duga, trebaju ti godine da predjes onu granicu postavljenu
 medju nama. Mesec je daleko iznad, izgubljen, a jednostavna briznost
 ovde cini me drugacijom.

Sada pocinjem novo pismo. Pismo za one sto dolaze sledeci! U tom pismu nece biti nicega, sem ljubavi, nicega, sem mene.

Ona uzvikuje cesto kada se ne obraca paznja na nju… Rasipa svoju ljubav kao semenje suncokreta. Ali, suncokretu je toliko trebalo vremena da nikne, da naraste, a sve vreme se samo klanjalo Suncu! Ona sada to semenje Sunca razbacuje na razne, na neke koji nisu njoj blizu, na neka ne vazna lica koja prolaze kroz mnoge zivote, tako zavrsavajuci svoj. Svojim krajem, dostizu vrhunac. Lepa je kao sto moze dan biti lep, kao sto moze jedan jedini sat u zivotu biti lep, mnogo lepsi od ostalih. Njoj je trebao neko slican njoj, ali taj neko se nije pojavljivao…

Trg je bio prazan. Dva kisna kaputa su se samo viorila na vetru. Jedan je bio boje peska, dug, malo preko kolena. Ona ga je imala na sebi. Pored nje je prohujao taj drugi, drugi kaput. Kaput crne boje, malo iznad kolena. Bio je kraj decembra, muzika se cula odnekud, ali nije se znalo odakle.

Kada su se videli drugi put opet su bili u istim kaputima, opet su prosli jedan pored drugog, preko praznog trga na kojem se cula muzika. Bio je kraj decembra.

Treci put kada su se sreli bili su u istim kaputima, crne i zuckaste boje, bili su jedini na tom trgu, prolazeci zurno jedan mimo drugog, ali odnekud se cula muzika, negde pri kraju decembra.

Svako je u svojoj glavi imao svoje muke, ali muke su bile iste. Isti djavoli su ih izjedali godinama, ali oni su vec postali deo njih, nikada ne obracajuci paznju na ljude pored sebe.

Na vratima se culo kucanje. Tri snazna udarca o drvo na vratima. Otvorio ih je neki mladi covek. Zena je stajala ispred. Ona je dosla, sa pramenom njegove kose u ruci, gledajuci ga kao da nije prvi put. Njen pogled je bio uperen pravo u njegovo srce preko njegovih ociju. Bila je tisina, sneg je poceo da se topi. Pramenovi njegove kose pali su na njegov prag. Stajao je sam, zagledan u daljinu, video je samo jedno lice, koje ni vetar, niti kisa nisu mogli da odnesu niti operu.

"Poslednjeg puta kada sam je video, bila je mnogo starija. Njen kisni kaput se viorio na vetru. Bio sam na stanici, docekivao i pratio svaki voz, nadajuci se njoj!"

Kraj je decembra. Saljem ti ovo pismo samo da vidim da li si dobro!

Sincerely, L. C.